Borba Davida i Golijata, Spasoje Smiljanić - statistika NATO rata

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2009-03-26&feljton=7022

NATO AGRESIJA NA JUGOSLAVIJU (1)

Borba Davida i Golijata

Spasoje Smiljanić, 21.02.2009

SPASOJE Smiljanić, general-pukovnik, pilot, u vreme NATO agresije na Jugoslaviju, bio je na najtežem zadatku. Komandovao je snagama našeg Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane u borbi protiv 800 puta jačeg neprijatelja. Bio je to najneravnopravniji boj u istoriji ratovanja.
Povod za razgovor sa generalom Smiljanićem je njegova knjiga “Agresija NATO - Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana u odbrani otadžbine”, koja ovih dana izlazi iz štampe. Reč je o svedočanstvu iz prve ruke, gde se agresija NATO vidi kao na dlanu. Autor je osvetlio sve relevantne aspekte ove prve vazdušno-kosmičke bitke na svetu. Smiljanićevu knjigu, recenzenti generali Radovan Radinović i Mladen Karanović preporučuju kao obaveznu literaturu u visokim vojnim školama.
Na pitanje gde ga je zatekla vest o početku napada NATO avijacije, Smiljanić kaže:
- Da nas je napao NATO saznao sam od načelnika operativnog centra RV i PVO pukovnika Miloša Gordića. Informaciju sam primio oko 19.00 časova 24. marta. Tada sam se nalazio u kancelariji komandanta RV i PVO u Komandi RV i PVO u Zemunu.

Jeste li taj napad očekivali?
- Još tokom intenzivnog razvoja krize na Kosmetu 1998. godine bilo je jasno da Americi nije cilj da se kriza razreši mirnim - političkim sredstvima. Uostalom, Amerika je i razvijala krizu kako bi joj poslužila kao povod za ostvarenje radikalnih ciljeva na prostoru SRJ. Još 1998. godine napad NATO snaga iz vazdušnog prostora bio je isplaniran, a njegovo izvršenje odložio je sporazum Milošević - Holbruk u oktobru 1998. U martu 1999. godine kada je u Parizu bio obezbeđen formalno - politički preduslov za agresiju, oružana agresija je bila izvesna. Naši obaveštajci su me još 19. marta izvestili da je realno za 4 do 5 dana očekivati udar iz vazduha.

Koliko je naše RV i PVO bilo spremno da prihvati taj rat?
- Sve što je bilo u ljudskoj moći učinili smo i preduzeli, da što spremnije dočekamo agresiju. Kada ovo kažem mislim pre svega na ono što smo preduzeli kako bismo izbegli velike ljudske žrtve i brzo uništenje osnovnih borbenih sistema ratne tehnike. O nekoj spremnosti za efikasno i uspešno suprotstavljanje napadaču izlišno je i govoriti.

Ko je izdao naredbu za poletanje NATO bombardera?
- Generalni sekretar NATO Havijer Solana je 23. marta obavestio međunarodnu javnost da je naredio komandantu za Evropu, generalu Vesliju Klarku, da inicira vazduhoplovnu operaciju na SRJ. Međutim, u svojoj knjizi “Moderno ratovanje”, general Klark ukazuje da je on naređenje za početak agresije čekao iz Vašingtona. Tek kada mu je načelnik združenog Generalštaba SAD general Hju Šelton, 24. marta u popodnevnim satima preneo naređenje vrha američke nacionalne komande da može početi, agresija je otpočela.

Šta je bio osnovni cilj agresije NATO na SRJ: sprečavanje “etničkog čišćenja” na Kosmetu i obaranje Miloševića, kako tvrde na Zapadu, ili nastojanje SAD da potpuno kontroliše Balkan, kako bi sa ovog prostora mogle da nastave ekspanziju prema Bliskom istoku, Podunavlju, Zakavkazju i Sibiru?
- Cilj agresije detaljno sam analizirao u knjizi. Evo rezimea. Mnogobrojni su dokazi koji potvrđuju opredeljenje Amerike da SRJ stavi pod svoju dominaciju i uvede je u interesnu sferu Zapada. Zato je bilo neophodno razbiti SRJ kao državnu tvorevinu i rasparčati Srbiju. Ovo potvrđuje i izjava predsednika SAD Klintona, data povodom Vaskrsa 1999. godine, kao podrška svojim ratnicima: “Naša vojna misija je opasna i teška, ali je neophodna i pravedna i mi moramo stati zajedno sa NATO saveznicima. Naš zadatak je da naplatimo Miloševiću što veću cenu za njegovu politiku represije i da vrlo ozbiljno smanjimo vojni kapacitet koji sprovodi ovakvu politiku”. Predsednik Klinton je u obraćanju američkoj javnosti 24. marta 1999. godine naglasio da je bombardovanje SRJ, pre svega u američkom, političkom i ekonomskom interesu, a da je zaštita Albanaca samo zgodan povod i izgovor. Nakadašnji generalni sekretar NATO Džordž Robertson je u Strazburu, 19. oktobra 1999. godine, izjavio: “Naravno, osim što smo branili naše vrednosti, branili smo i naše strateške interese”.
Iz svega ovoga može se zaključiti da isforsirano etničko čišćenje i u mnogo čemu inscenirana humanitarna katastrofa na KiM nisu pravi razlozi agresije na SRJ.

Sa koliko aviona je izveden prvi udar? Šta je bio njegov cilj?
- Prvi udar je izvršen u dva talasa. Počeo je u 19.41, 24. marta i trajao do 3.30 časova 25. marta. Izvršen je sa oko 200 aviona borbene avijacije i oko 50 krstarećih raketa. Udar je izveden sa ciljem da se bar razbije, ako ne i uništi, protivvazdušna odbrana naše zemlje. Vesli Klark o tom udaru kaže: “Rešio sam da prve noći napadnem znatan broj ciljeva... To je bio ozbiljan napad koji će nas, osećao sam, glatko odvesti do sledeće etape operacije, ako to bude neophodno”.

Šta, po vašem mišljenju, znači ova izjava generala Klarka?
- Pretpostavljam da je general očekivao da će VJ kapitulirati posle prvog udara i da neće biti potrebno izvoditi sledeću planiranu etapu
agresije koja je obuhvatala udar po kopnenim snagama VJ na KiM.

U knjizi tvrdite da je agresija na SRJ počela znatno pre početka bombardovanja?
- Da, upravo tako. Agresija neoružanim sredstvima na tek novostvorenu državu SRJ otpočeta je 1992. godine, odmah posle izjave predsednika SAD Džordža Buša starijeg: “Ozbiljni dogaćaji u Srbiji i Crnoj Gori predstavljaju nesvakidašnju i opasnu pretnju nacionalnoj bezbednosti, spoljnoj politici i privredi Sjedinjenih Država”. Znamo šta je posle toga usledilo, o čemu detaljno pišem u knjizi. Jednom rečju, sve do 1996. godine bilo je to ekonomsko siromašenje i vojno slabljenje zemlje. Godine 1997. Amerika otvara krizu na KiM, koja kulminira 1998, a početkom 1999. izvodi oružanu agresiju kao poslednju etapu iz doktrine “sukoba niskog intenziteta”.

Kada je reč o odnosu zaraćenih strana, to je, tvrdite, bio najneravnopravniji sukob u istoriji ratova.
- Opšti odnos snaga i potencijali zaraćenih zemalja bili su neuporedivi i krajnje nepovoljni po branioca. Na primer: prostorni odnos bio je 228.000 : 1 km kvadratni; po broju stanovnika (u milionima) 67:1; državni budžet (u milijardama dolara) 860:1. Odnos borbenih efektiva u broju angažovanih snaga i tehničko-tehnološkom smislu, takođe je nemoguće upoređivati. Naši borbeni sistemi i sredstva ratne tehnike bili su u tehnološkom zaostatku u odnosu na agresora za oko 30 godina. Agresor je svoje vojne snage zanavljao iz potpuno obnovljivih izvora, a branilac iz potpuno neobnovljivih. Bio je to potpuno asimetričan rat i pripada grupi najneravnopravnijih ratova u istoriji ratovanja.

Na osnovu kakvih procena je general Klark tvrdio da će odbranu naše zemlje slomiti samo posle nekoliko brutalnih vazdušnih udara?
- Ta procena je isključivo počivala na prednostima tehničko-tehnološkog faktora i moći oružja kojim je NATO raspolagao. Oni uopšte nisu videli našeg čoveka (a ni njihovog) borca, komandira, komandanta, branioca svoje zemlje, stručnog i opredeljenog da brani zemlju. Nisu videli ni narod koji je u velikom procentu stao uz svoju vojsku i svoje branioce.

Za NATO agresiju na SRJ kažete da je to bila vazdušno-kosmička operacija.
- To je nesporno. Na to nam ukazuju istraživanja i podaci koje saopštavaju ruski istraživači, kao što je profesor, akademik Akademije vojnih nauka Vojske Rusije Vladimir Slipčenko: “Nad ratištem SRJ se jednovremeno i stalno nalazilo 8-12 kosmičkih aparata, koji su zajedno sa vazdušnim i pomorskim nosačima predstavljali osnovu izviđačko-napadnih borbenih sistema”. Iz kosmosa je vršeno neprekidno osmatranje ratišta, vođenje krstarećih raketa, snimanje teritorije i drugo.

Zašto ste zabranili poletanje aviona MiG-21?
- Ta zabrana, na samom početku prvog udara, bila je proizvod mog dubokog ubeđenja, a i iskustva, jer sam na tom avionu do tada leteo 29 godina, da ti avioni nemaju nikakve šanse u susretu sa NATO lovcima. Bila je to odluka odgovornosti za život ljudi - pilota koji bi poleteli u borbu protiv NATO aviona.

Koliko je NATO angažovao ukupno aviona i krstarećih raketa u agresiji? Koliki je bio najveći dnevni nalet avijacije?
- Na kraju agresije NATO je imao angažovano 1.040 aviona, što je povećanje u odnosu na početak agresije za 124 odsto. Lansirao je oko 1.000 krstarećih raketa što je takođe povećanje za oko 120 odsto. NATO avijacija je izvršila za 78 dana oko 26.100 poletanja. Borbena avijacija izvršila 18.168 (70 odstvo) a pomoćna 7.927 (30 odsto). Prosečan dnevni nalet borbene avijacije bio je 232 leta, a pomoćne 121 let. Najveći dnevni nalet izvršen je 26. maja - iznosio je 535 avio poletanja borbene avijacije. Na teritoriji Jugoslavije izvršeno je oko 2.300 napada sa oko 8.800 vatrenih dejstava.

Koliko je ukupno ubojnog tereta bačeno na Jugoslaviju, koliko je bilo lansirano projektila i kojih?
- Procena je da je NATO na teritoriju SRJ lansirao oko 415.000 projektila različite vrste, mase i ubojne moći. Lansirano je oko 350.000 kasetnih bombi - potprojektila, 30-50.000 komada (granata) municije sa osiromašenim uranijumom i oko 15.000 velikih projektila (nevođene i vođene bombe i rakete) ukupne mase oko 22.000 tona.
Na snage i objekte RV i PVO lansirano je oko 21.410 projektila različite vrste ukupne mase oko 4.000 tona. Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana pretrpelo je velika razaranja objekata infrastrukture, uništeno je i oštećeno oko 958 (68 odsto) objekata, uništeno je oko 40 odsto sredstava ratne tehnike. U RV i PVO poginulo je 39 pripadnika (0,19 odsto ukupno angažovanih).

VELIKI GUBICI
NAJVEĆE gubitke i razaranja od NATO bombi imali su civili i civilni objekti. Na njih je izvršeno 3.381 vatreno dejstvo ili 38,4 odsto. Od NATO bombi poginulo je oko 500 civila i 271 pripadnik odbrane. Uništeno je 119 objekata infrastrukture, a oštećeno oko 907. Uništeno i oštećeno je oko 25.000 stambenih objekata. O posledicama dejstava NATO za vojsku i zemlju u celini, detaljno sam pisao u svojoj knjizi.
Jovan Kesar